Srbi so znani po tem, da veliko stvari ne jemljejo tako smrtno resno kot se to rado dogaja nam Slovencem. Iz dogodkov in stvari, ki postajajo zgodovinska preteklost in so jih nekoč njihovi starši jemali zelo resno, danes otroci in vnuki zbijajo šale ter jih obravnavajo na žlahtno humoren ter tudi rahlo poučen način.
Pred časom so srbski mediji in potem se je to pojavilo tudi na Facebooku, objavili faksimile zapisnika "Ljudske milice" v Beogradu iz leta 1980 o zasegu predmetov "sumljivom licu" katerega ime lahko preberete v glavi zapisnika.
Pod zaporedno število 10 v zapisniku je navedeno tudi ime našega slovenskega rojaka Tonija SLAVCA iz Postojne, ki je obravnavano "sumljivo lice" očitno poznal, ker je z njim pisno komuniciral, in je bilo njegovo pismo v preiskavi najdeno ter tudi odvzeto. Če je Toni še živ in ga kdo od bralcev tega prispevka pozna, naj ga na to opozori in prepričan sem, da se mu bo na lica zarisal širok in vesel nasmeh, ko bo videl, da se je pred 34. leti tam v Beogradu znašel v policijski preiskavi.
Kratek opis tega dogodka povzet po Facebooku, avtorja Miloša Vasiča:
PRE 34 GODINE, ORGANI UNUTRAŠNJIH POSLOVA ODUZELI SU OD BEOGRADSKOG MLADOG PANKERA GVIDA UKUPNO 21 PREDMET OD IZVESNOG BEZBEDNOSNOG INTERESA. TA ZABORAVLJENA EPIZODA IZ NAŠE KULTURNE BAŠTINE AKTUELIZOVANA JE POVODOM JEDNE IZLOŽBE GORANKE MATIĆ,
Valja nam se prvo vratiti u 1980. godinu, oktobar mesec. Drug Tito samo što je umro, političari su nervozni, ali je nervozna i omladina u SFRJ, mada iz drugih razloga. Političko-bezbednosna situacija je, dakle, neizbežna i po složenosti prevazilazi kapacitete "subjektivnih snaga", jer se vremena ubrzano menjaju (the times they are a changing, što reče tadašnji američki politički analitičar Robert Zimmerman). Možete misliti kako je bilo tadašnjim radnicima unutrašnjih poslova iz Odeljenja za javni red i mir Gradskog SUP-a Beograd: grafiti i plakati na sve strane, klinci se ponašaju na sasvim nove i nepoznate načine. Rokenrol na koji su službena lica već bila navikla sada je odjednom sasvim drugačiji, a idejnog vođstva i partijske linije o tome nema. Štaviše, oni pametnjakovići iz Državne bezbednosti prave se blesavi i ne primećuju ništa; ne mešaju se.
U takvom složenom kontekstu Odeljenje za javni red i mir GSUP-a Beograd preduzelo je, na osnovu uočenih fenomena, akciju bližeg upoznavanja novih muzičkih trendova među omladinom. Ta će akcija kasnije uroditi izuzetno zanimljivom "Informacijom o pank pokretu i pojavama vezanim za ovaj pokret u Beogradu", a o čemu kasnije.
Dana 20. oktobra 1980. u 14 časova, dakle, od Đorđa Obradovića, tada zvanog Đole i Zelenko, a danas poznatog kao Gvido (od oca i majke; sa adresom; učenika; itd.) oduzeta je izvesna količina predmeta (21 ukupno) na ovaj ili onaj način povezana sa fenomenom panka. O tome su uredno izdate dve potvrde, koje je potpisao stariji inspektor Dragiša Blanuša (kasnije, između ostalog, načelnik OUP-a Stari grad do 1991. i upravnik Centralnog zatvora 2001). Tu imamo: 41 komad raznih bedževa od pank grupa; više engleskih rok časopisa; tri fanzina "Bez naslova" (njih je Gvido pravio i izdavao); 16 listova sa tekstovima pank grupa; nešto postera raznih pank grupa; nekoliko raznih ličnih pisama i zabeležaka; jedna majica sa kratkim rukavima na kojoj piše "The Clash" i razne sitnice. Potvrda ima i zanimljivu primedbu: "Pretresanje nije izvršeno jer je vlasnik sam doneo tražene predmete." Od te primedbe i polazimo.
"Naravno da sam im sam dao te predmete, jer su znali šta traže. Išli smo više puta iz GSUP-a do moje kuće i natrag po njih", kaže Gvido Obradović za "Vreme". "Kako sam posle shvatio, policija je tada sprovela seriju informativnih razgovora sa raznim pankerima po gradu, njih tridesetak. Neko mora da im je sve ispričao i za mene. Zanimala ih je najviše veza panka i neonacizma, jer se kukasti krst javljao kao deo ikonografije izvesnih grupa. O tome je, sećam se, pisalo i ljubljansko ‘Delo’ tada. Ironično je upravo to što je tada u Engleskoj pank bio žestoko angažovan protiv rasizma i to nam je bila ideologija. Istina o tome teško se probijala, pa su i neki muzički urednici bili pod pritiskom da ne puštaju pank na radio stanicama."
Informativni razgovor sa Gvidom vukao se nekoliko sati; on kaže da je bilo "pretnji zadržavanjem i uobičajenih policijskih trikova", ali su ga na kraju pustili i – nisu se više nikada javili. Nikakav postupak nije bio pokrenut, ali ni privremeno oduzeti predmeti nisu nikada vraćeni. "Žao mi je, jer su to danas kolekcionarski primerci bedževa, postera, slika i časopisa. Moj fanzin mi posebno nedostaje. Pokušavao sam, ali nije mi uspelo... To je ipak deo kulturnog nasleđa Srbije, pa makar i pankerskog", kaže Gvido.
Ni komentarjev:
Objavite komentar